Dečiji fudbal je igra. Igra mora biti zabavna!
Fudbal za decu je prvi dečiji susret sa
organizovanim fudbalom. Organizovan na način da deca imaju dresove i
igraju na terenu, samo treba zapamtiti da je fudbal igra, a ne –obavezna
zbilja. Ovo poslednje napomenuto dolazi malo kasnije u životu.
Treba zapamtiti da je prvi utisak
najvažniji za stvaranje želje. Dopustiti deci da se zabavljaju.
Dozvoliti im da se igraju zajedno i sami sa sobom i neka rezultat ne
bude primaran. Najvažniji rezultat, koji se dobija, su radosna deca,
koja imaju priliku da se izraze u pozitivnoj igra sa svojim drugovima i
zbog toga dobiju želju da se bave fudbalom.
Deca moraju igrati fudbal kao deca a ne kao odrasli!
Fudbal za decu se mora prilagoditi potrebama i predispozicijama pojedinca-a ne predispozicijama i potrebama odraslih!
Deca moraju igrati fudbal u sigurnim okolnostima
Pretpostavka je za dečiju želju za
fudbalom je da se sve odvija u sigurnim okolnostima i okruženju. Zato je
glavni zadatak odraslih da stvore okvire i okruženje u kojem je ugodno
boraviti i gde se svako pojedino dete usuđuje izražavati, koristeći
svoju maštu, gde je dozvoljeno pogrešiti i gde dete uči da preuzme deo
odgovornosti i konstruktivno doprinese zajedničkom dobru.
Za male igrače je najvažnije da budu zajedno sa svojim drugovima!
Deca vole igrati fudbal sa svojim drugarima. Zajednička igra izvan terena često ima veći značaj od same utakmice.
U dečijem fudbalu moramo naglašavati
zajedništvo i pozitivan suživot, zato što je to dečija potreba i zato
što to utiče na stvaranje radosne dece sa dobrim prijateljima i zdravim
interesima. Zato treba upražnjavati bliskost i zajednički život i
dozvoliti deci da osete da oni ne igraju samo protiv, već i sa
protivničkim igračima.
Zapamtite:
Ne postaje se pod garancijom dobar
čovek samo zato što je neko dobar da igra fudbal. Postaje se bolji
fudbaler ako je neko dobar drug,koji je spreman da preuzme deo
odgovornosti i koji se angažovano odnosi i kritički konstruktivno prema
svom okruženju.
Svi moraju isto igrati!
Niko nije postao dobar od sedenja na
klupi, kad svi misle da je zabavno igrati. Pored toga nema niko ko zna
ko će biti dobar kad odraste-retkost je da jedna „dečija zvezda“ postane
„odrasla zvezda“. Jedno prvenstvo nije cilj samo za sebe i zato je
nerazumno koristiti samo najbolje da bi se dobila utakmica.
Neka svi igraju vremenski isto. Neka svi
igraju od početka i neka svi igrači igraju na različitim mestima u timu,
ali ih ne smemo na to primoravati.
Učiti decu da podnesu i pobedu i poraz!
Svi mogu učestvovati u dečijem fudbalu.
Niko nije previše loš ili previše dobar. Zato je važno graditi princip o
ravnomernom otporu na treningu i utakmici.
Niko ne voli da izgubi ili „dvocifreno“
pobedi. Pobedu i poraz treba uzeti razumno – ako odrasli podnose poraz
onda oni i decu isto nauče. Fudbal je timska igra gde svi pobeđuju ili
svi gube. Pobedu svako nosi sa sobom. Poraz dele svi!
Dečiji fudbal mora biti svestran trening!
Deca imaju potrebu za sve vrste
doživljaja sa svojim drugovima iz fudbalskog kluba – ne samo fudbal.
Svestrano sportsko iskustvo je zato pozitivna misao za generalni razvoj
deteta i isto tako može biti pozitivan za razvoj fudbalskih sposobnosti.
Deca se moraju podsticati da učestvuju u više sportskih grana. Deca se
moraju motivisati da se igraju lopte i drugih igara i kod kuće i u
dvorištu.
Hajde da sarađujemo na radostima fudbala za male!
Dečiji fudbal mora biti radostan fudbal
koji se organizuje između fudbalskih saveza, klubova, trenera i
roditelja. Dečiji fudbal se mora organizovati sa osnovnom polaznom
tačkom da svako pojedino dečije izražavanje i sposobnosti, dečiji lični
razvoj i pozitivni zajednički život sa drugovima je važniji od prvenstva
i rezultata.
