Čekajući Godoa...

U 21. veku, nije se dogodilo, i neće se dogoditi da vam neko ispriča bajku, a da vam je pra baka, baka ili majka već ispričala nije... Evo, ja ću pokušati da vam ispričam nešto, što najverovatnije niste mogli ni da sanjate, a kamo li da vam neko ispriča kao priču za laku noć..

Kažu, nekada davno, postojala je seoska fudbalska ekipa željna ulaska u viši rang. Zvali su ih  "neki novi klinci". Bili su puni "poleta", puni elana, da sa susednim seoskim ekipama odmere snage na travnatom terenu.

I, bili su dobri, bili su odlični, bili su spremni da pričom o svom uspehu najvećim simpatizerima svoje ekipe, pre svake utakmice, pojasne, objasne i dokažu da su fudbalska veličina, što su kao domaćini u mnogo navrata i dokazivali... Bili su puni "Poleta"!

Na gostovanjima su bili samo "57" filter, pušači će shvatiti o čemu je reč. Što bi naš narod rekao, džabe široka ramena, kad su... "klikeri" mali. Odbrambene igrače su tukli domaći napadači, sredinu terena je sputavao sudija, a napadače su ometali bučni navijači. 

A golmana, golmana nisu ni imali, e tu bajka tek dobija viši nivo, jer, šta će golman ekipi koja hoće, želi i "mora" u viši rang???

Reći će neko, hvala Bogu, nema zmajeva u priči, isukanih mačeva, polomljenih koplja, mrtvih štitonoša. A i što bi ih bilo kad je njihova igra bila kao eurokrem, bela kod kuće, crna na strani. Želeli su da njihovu priču neko ispriča budućim pokolenjima, da se zna da je postojala generacija koja je svakom protivniku na megdan odlazila sa  dignutim mačem, a vraćala se polomljenog koplja, ekipa čijeg su "štitonošu" protivnički fudbaleri šutirali u debelo meso, a oni drhtali kao "kliker" na tihom povetarcu, zmajevi koji su pevali o "slatkoj maloj  izvrnutoj torti"...  

A kad bi im neko na megdan došao u rodno selo, tu je priča bila sasvim drugačija! Požuteli bi crveni dresovi od silnih kartona, drvio bi "kolac" i najveći miš na najstrašnijeg lava, bekovi bi postajali "ukrućena goropad", polutke bi prolajale, sredina terena bi se proseravala, napadači bi loptu poneli kući, samo ako im sudija to dozvoli! A golmana, golmana nisu ni imali... Čak ni kod kuće, a sanjali su o višem rangu...

Eto, ako ovo nije bajka, ja ne znam šta bi moglo da bude, basna nije, nismo životinje, svaka sličnost sa stvarnim životom nije namerna... ukoliko se drugačije ne dokaže!

Možda bi i Ja u stvarnom životu mogao da budem zmaj, a ne samo "bedno piskaralo", možda je nama Bog odavno rekao laku noć, ali, majku mu, možda ne umem da bljujem vatru dok me neko ne iznervira, ali, nadam se da ću makar nekog iznervirati da shvati da fudbal ne igraju pojedinci već kompletan tim, da su želje jedno, a mogućnosti, mogućnosti su velike, a s klikerima se ne igra samo kod kuće, već i na strani...