Ponašanje je zarazno. Ako vidite nekoga ko zeva ili se smeje,
često je pitanje sekundi pre nego što i sami učinite isto. Izgleda da
ovo oponašanje deluje i na fudbalskom terenu. „Što ubedljivije neko
slavi svoj uspeh sa saigračima, to su veće šanse da će tim pobediti,“
sudeći po rečima dr. Gert-Jan Pepinga, sportskog naučnika i predavača
nauka o ljudskom kretanju na Univerzitetu u Groningenu.
Sa evolutivne tačke gledišta, ovo „zarazno“ ponašanje je lako objasniti. Sposobnost za kopiranje određenog ponašanja je važna za opstanak u sociološkim grupama. Peping: „Dobar primer je ponašanje jata riba, kao što su haringe ili sardine. Samo sinhronizacijom jednih sa drugima, to jest, radeći upravo istu stvar što je moguće više, one uvećavaju svoje šanse za opstanak.“ Povrh toga, oponašanje ima i drugu funkciju: učenje jednih od drugih. Ove dve funkcije podrazumevaju da pojedinačno i u grupama komuniciramo pokretima. Takođe su i emotivno ponašanje, kao što je navijanje, može razumeti na ovaj način.
Emocije se često shvataju i objašnjavaju u kontekstu onoga što se upravo dogodilo. Međutim, emocije takođe mogu da utiču na budućnost, otkrilo je Pepinovo istraživanje. Njegova istraživačka grupa je istraživala da li kada fudbaleri izražavaju svoje oduševljenje kod uspešnog penala to utiče na krajnji rezultat izvođenja penala. Peping: „Ono što je dobro kod izvođenja penala je to da cilj pojedinca da postigne poen iz penala direktno služi cilju grupe da pobedi u meču.“
Sa evolutivne tačke gledišta, ovo „zarazno“ ponašanje je lako objasniti. Sposobnost za kopiranje određenog ponašanja je važna za opstanak u sociološkim grupama. Peping: „Dobar primer je ponašanje jata riba, kao što su haringe ili sardine. Samo sinhronizacijom jednih sa drugima, to jest, radeći upravo istu stvar što je moguće više, one uvećavaju svoje šanse za opstanak.“ Povrh toga, oponašanje ima i drugu funkciju: učenje jednih od drugih. Ove dve funkcije podrazumevaju da pojedinačno i u grupama komuniciramo pokretima. Takođe su i emotivno ponašanje, kao što je navijanje, može razumeti na ovaj način.
Emocije se često shvataju i objašnjavaju u kontekstu onoga što se upravo dogodilo. Međutim, emocije takođe mogu da utiču na budućnost, otkrilo je Pepinovo istraživanje. Njegova istraživačka grupa je istraživala da li kada fudbaleri izražavaju svoje oduševljenje kod uspešnog penala to utiče na krajnji rezultat izvođenja penala. Peping: „Ono što je dobro kod izvođenja penala je to da cilj pojedinca da postigne poen iz penala direktno služi cilju grupe da pobedi u meču.“
Pozitivan stav
Peping i njegova istraživačka grupa (Mol, Džordet i Peping, 2010) proučavali su velik broj izvođenja penala tokom važnih fudbalskih utakmica, ali samo dok je rezultat u izvođenjima penala bio izjednačen. Nakon svakog šuta na gol, igrač je ocenjivan stepen do kojeg je izražavao sreću i ponos nakon postizanja gola. Ovo je otkrilo da su igrači koji su to izrazili jasno, naprimer, dižući ruke u vazdug, obično pripadali pobedničkom timu. „Ovo oduševljeno ponašanje zarazilo je tim pozitivnim stavom. Takođe je važno da se protivnički tim osećao malkice nesigurnije.“ U studiji je ovaj zakasneli efekat pokazan otkrićem da kada neko navija sa obema rukama u vazduhu, dvaput je verovatnije da će sledeći protivnik promašiti svoj penal.“
Ono što je vrlo važno je da se postignuti gol slavi sa ljudima koje želiš da zaraziš. Peping: „Ako navijate nokrenuti prema navijačima nakon postignutog penala, navijači će biti uzbuđeni u najvećoj meri. To je sve jako dobro, ali oni nisu ti koji moraju da deluju u tom trenutku. Vaši saigrači na terenu jesu. Veoma je važno da slavite zajedno – to je ono što čini postizanje golova zaraznim.“
Jedni motivišu drugeIsti princip je lako
projektovati na situacije van sportskog terena, sudeći po Pepinu. Čak i u
situaciji u kancelariji možete jedni druge motivisati tako što ćete
napraviti dobro grupno izvođenje i slaviti jedni sa drugima. To znači da
će ceo tim deliti osećanje ponosa i poverenja, što podiže nivo
izvođenja. Međutim, trebalo bi da pazite da ne preterate u izražavanju
sreće ili ponosa van konteksta, sudeći po Pepingu.
U nekim zemljama ljudi pretežno reaguju na uspeh na manje zagrejan
način nego u drugima. „U Holandiji mnogi ljudi su izgleda zaboravili
kako da energično odreaguju.“ Sudeći po Pepingu, ako hoćete da uvećate
vaše šanse za uspeh, i na polju sporta i u svakodnevnom životu, važno je
„pustite kočnice“. Navijanje je prirodna reakcija na pobedu. Štaviše,
kao što je istraživanje otkrilo, kada se pojedinačni i grupni interesi
podudaraju to je, takođe, i veoma funkcionalna reakcija. Više navijanja
znači više uspeha.
Нема коментара:
Постави коментар