SVETSKO A VRŠAČKO 2.deo

Sve što ste hteli da znate o fudbalskoj ligi Južne Koreje...

15.02.2013

... otkriće vam reprezentativac Makedonije i napadač Suvon Samsunga Stevica Ristić

U rubrici „Sve što ste hteli da znate a niste imali koga da pitate“ naš sagovornik je Stevica Ristić, reprezentativac Makedonije, koji će nas bliže upoznati sa fudbalskim dešavanjima u Južnoj Koreji.

„Karijeru sam započeo u Vršcu, posle čega sam prešao u redove Mladost Luksa koja je tada bila Druga liga. E, odatle sam otišao u Makedoniju, gde sam prvi put zaigrao kao profesionalac. Nosio sam dres Sileksa tri sezone i dobio makedonski pasoš i postao reprezentativac. Iz Makedonije sam otišao u Južnu Koreju, klub Čombuk Hjundai, gde sam igrao godinu i po dana, isto toliko sam bio u Pohangu, odakle sam se preselio u Uzbekistan. Tamo mi je trener bio legendarni brazilac, Skolari. Sada sam ponovo u Koreji i to u klubu Suvon Samsung u kojem bi, zbog moćnog sponora, svi hteli da dođu“, kaže Stevica Ristić.

Kako stojite na tabeli?
„Prošle sezone smo bili četvrti i plasirali se u Ligu šampiona, a trenutno smo na pripremama u Japanu i prvenstvo počinje 2. marta i završava se u decembru, po četvorokružnom sistemu“.

Da li je liga jaka?
„Mora da bude pošto u njoj učestvuju samo finansijski jaki klubovi iza kojih stoje moćne firme. Uostalom, podatak da su u poslednje četiri godine, Koreanci tri puta bili prvaci Azije, sve govori. Zanimljivo je da ranije nije bilo ispadanja, međutim, pravila su izmenjena iz profesionalnih razloga, zbog Lige šampiona i neko mora da napusti elitni rang, dok drugi u njega ulaze i to kroz nastupe u Drugoj ligi koja je u međuvremenu zaživela. Iz tog razloga takmičarski naboj između 14 ekipa je znatno veći. Generalno, šampionat je jako težak i za igranje, baš kao i za pogađanje rezultata“.

Možeš li da uporediš korejsku i našu ligu?
„Naravno. Korejska liga je za našu kao Premijer liga. Sve je organizovano vrhunski, nikad se i nizašta ne kasni, premije su sjajne i nema nameštanja utakmica. Svako svakoga može da dobije, tako da prvi na tabeli vrlo lako kod kuće može da izgubi od onoga što je poslednji. Rečju, timovi su izjednačeni“.

Koliko najduže putujete na neko gostovanje?
„Avionom 45 minuta, dok autobusom nijedno putovanje ne traje duže od četiri sata“.

Ko su korejski Zvezda i Partizan?
„Suvon i Seul, između kojih vlada najveće rivalstvo. Jedni od drugih su udaljeni svega 20 kilometara i njihovi mečevi se igraju pred krcatim tribinama. Za vrat im diše Čombuk koji se ove godine pojačao sa desetoricom igrača. Pokupovali su sve koji su vredeli. Pohang je stalno pri vrhu i ima dobru ekipu. Nezgodni su kao domaćini, zbog malog kapaciteta stadiona, dok ostali imaju do 70.000 mesta“.

Postoji li ograničenje po pitanju broja stranaca u ekipi?
„Mogu da nastupe tri strana fudbalera i jedan Azijat“.

Koga ima najviše?
„Klasika, Brazilaca, ali u poslednje vreme dosta angažuju igrače sa naših prostora. Na primer, Dejan Damjanović igra u Seulu već pet godina, u mom klubu je Dženan Radojčić, bio je Kruno Lovrek iz Hrvatske, tu je i Edin Bosnar...“.

 

Stevica Ristić i legendarni Vasilij Berezutski (CSKA Moskva)

Šta je glavna karakteristika korejskih fudbalera?
„Mogu da trče tri dana bez prestanka i imaju dobar centaršut, brzi su i koriste dobro obe noge. Samo su malo nemirni u završnici. E, da, dobri su u skoku, mada ljudi imaju predrasudu da su niski rastom kao Kinezi. U poslednje vreme sve više njih ide u Englesku i Nemačku“.

U kojoj formaciji se igra i koliko obično pada golova po utakmici?
„Najčešće se igra 4-4-2 i 4-3-3. Malo ko igra sa tri beka u liniji, a što se tiče napadača, neko igra sa jednim, a neko sa dva isturena ofanzivca. Što se tiče efikasnosti, uglavnom se mreže zatresu dva do tri puta na meču. Tvrdo se igra i retko ko dobije sa više od dva gola razlike, ako bude i toliko“.

Da li su česti TV prenosi?
„Prenose direktno dve utakmice u subotu i jednu u nedelju. Zavisi dosta i od termina kad se igra. Što se tiče štampanih medija, slabo se novine čitaju, jer je ovde sve na internetu“.

U kom rasponu se kreću najbolje zarade igrača?
„Od 700.000 do 1,5 miliona evra.“

Ko su glavni favoriti za ispadanje?
„Po meni, to je Ganguang, mada se to ovde čas posla promeni“.

Ko ima najviše navijača?
„Moj klub, Suvon ubedljivo najviše i posle Seul“.

Znaš li koliko koštaju ulaznice?
„Mislim da su 50 dolara na centralnim tribinama, dok su ove obične tu negde 20 dolara“.

Kakvo je suđenje?
„Pa, ok je suđenje. Protekciju nema nijedan klub“.

S kakvim ambicijama očekujete početak sezone?
„Uvek sa najvećim. Pokušaćemo da se domognemo svih trofeja, pa dokle stignemo. Biće nam naporno i zbog učešća u Ligi šampiona“.

Klade li se Korejci?
„Ovde je pre dve godine bio veliki skandal. Bilo je uhapšeno 40 igrača i svima je doživotno zabranjeno igranje fudbala. Štos je bio što je prvu ligu igrao klub sastavljen od vojnika, pošto oni dve godine služe armiju. E, sad, pošto nisu imali pravo na plate i premije, nameštali su mečeve. Neki su čak izvršili samoubistvo, ma šou je bio 2010. godine. A sad niko neće i ne sme da rizikuje i upropasti karijeru zbog 10.000. a imaju ugovore od 200-300.000 dolara. Uglavnom, igračima je zabranjeno da se klade, dok se običan narod koji se kladi, kladi putem interneta“.

Da li je fudbal najpopularniji u Koreji?
„Nije, nego bejzbol, jer su olimpijski prvaci u ovom sportu. Svi mečevi su rasprodati i uvek se prenose na TV. Fudbal je dobio na popularnosti posle SP u Južnoj Koreji 2002. godine“.

Kakva je Koreja za život?
„Super, svega ima, standard je visok. Prosečna plata je 3.000 dolara. O autima i telefonima da ne pričam ništa! To je čudo. Jedino što je daleko“.

Šta se jede najviše?
„Riža brate, i njihovo tradicionalno jelo kimči! Što se tiče pića, piju neku njihovu rakiju sodžu se zove. Ali, ne opuštaju se kao mi, oni su kontrolisani u svemu“.

Kako provodiš slobodno vreme?
„Sa ženom i klincima, prošetamo, odemo u neki restoran i bioskop“.

Na osnovu čega prepoznaju Srbiju?
„Preko Vidića. Znaju i za Novaka Đokovića“.

Ima li tenzija sa Severnom Korejom?
„Nikakvih. To pišu bezveze. Sad nam je došao igrač iz Severne Koreje koji ne može da izađe na ulicu koliko mu traže autogram“.

Reč dve o makedonskoj reprezentaciji?

„Realno, trebalo je da imamo pet bodova više. Škote smo mogli tamo da dobijemo i nezasluženo smo gubili od Hrvatske. Pogotovo ne u Zagrebu. Svašta bi bilo da smo imali više sreće. Smatram da imamo bolju reprezentaciju od Srbije, iskusniji smo, što mnogo znači u važnim utakmicama“.

Do kada ti važi ugovor?
„Još šest meseci, posle čega ću videti šta i kako dalje. Do tada ću biti koncentruisan na aktuelne obaveze“, zaključio je Stevica Ristić.

Stevica Ristić (rođen 23. maja 1982) je makedonski fudbalski reprezentativac srpskog porekla. Za Makedoniju je odigrao 17 utakmica i postigao jedan gol. Pre nego što je okačio kopačke o klin, igrao je za južnokorejski klub Čunam Dragons.

 

On je počeo fudbalom da se igra u svom rodnom gradu, u pionirima FK Radnicki iz Vrsca. Iz Radnickog prelazi u FK Vršac, za koga je nastupao i u prvom timu. Posle Vršca igrao je za FK Mladost Luks iz Lukićeva. 

 

Sileks Kratovo (donji red: Ristić, prvi s desna, Kirkov, četvrti s desna)

Potom se seli 2003. godine u Makedoniju. Tamo je svoju inostranu karijeru započeo u FK Sileks iz Kratova. Bio je najbolji napadač u Makedonskoj 1. Ligi tokom prve tri sezone.  

Zahvaljujući svom znanju i umeću kao napadač i vrsni strelac preselio se u Južnu Koreju. 250.000 eura vredan transfer. Preselio se u Čeonbuk. Prva sezona u Južnoj Koreji donela mu je nagradu IGRAČ GODINE. Zbog te titule, tražili su ga mnogi timovi. Navodno je bio meta AFC prvaka (azijska Liga šamiona), japanskog kluba Urava Red Dajmonds, a iznos je bio od 1.725 miliona eura. Medjutim, Pohang Steelers i Čeonbuk su izvršili zamjenu igrača tako da je propao njegov transfer u Japan. Sheen Kuang-Hun je presao u Čeonbuk a Ristić Stevica je dve i po godine proveo u Pohangu.

Iz Pohanga, s kojim je osvojio azijsku Ligu Šampiona, prelazi u Uzbekistan, u Bundjakor. Tamo ga trenira legenda Brazila Skolari. Na 17 utakmica postigao je 11 golova.

U Oktobru 2010. godine Ristić je potpisao ugovor na tri godine s ruskim Premijer ligašem Amkarom iz Perma.

Nakon Uzbekistana, Stevica je igrao u Rusiji , za Premijer ligaša Amkar iz Perma. 23 utakmice je odigrao i postigao 6 golova.

Od 2011 do 2013 opet ga noge nose u Južnu Koreju. Ovaj put je igrao za Suwon Bluewings i 23 gola je dao u 61-noj utakmici. 

2013 prelazi u Japan u Shonan Bellmare. Osam utakmica i samo jedan pogodak.

2014. opet je u Južnoj Koreji. Dzeonam Dragons je njegov novi klub. Na 84 utakmice postigao je 27 golova. 1. Jula 2016. godine završio je karijeru i okačio je kopačke o klin. 

Stevo (kako su ga zvali u Južnoj Koreji) jedan je od omiljenih stranaca. Posebno je ostao u srcima navijača Džeonbuka, Pohanga, Suvona i konačno Jeonnama. On je, bukvalno, sve osvojio što se moglo osvojiti. 2008. Koreja FA Kup, 2009. Liga Kup i Azijsku Ligu Šampiona 2009. godine (sve sa Pohangom).  Uzdignute glave napustio je fudbalsko borilište. Sa ponosom, možemo reći, da je jedan od nas. Naš Vrščanin.